Životni (godišnji) ciklus razvića vinove loze se sastoji iz dva perioda, i to period vegetacije i period zimskog mirovanja. U periodu vegetacije loza ima listove, razvija nove lastare, cvasti i grozdove, obrazuje okca i pupoljke, donosi rod, dok u periodu zimskog mirovanja na čokotima nema lišća i drugih zelenih organa, ali se obavljaju fiziološke funkcije: disanje, transpiracija, transformacija, promet organskih materija i dr.

Period vegetacije vinove loze

Period počinje kretanjem sokova u proleće, a završava se u jesen sa opadanjem lišća. U toku perioda se mogu izdvojiti određene fenofaze razdvoja:

1. kretanje sokova (suzenje),
2. porast lastara,
3. cvetanje,
4. razvoj zelenih bobica,
5. Sazrevanje bobica,
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća.

Svaka ova fenofaza se odlikuje određenim morfološkim promenama organa i fizioloških procesa. Kod svake faze se može izdvojiti početak, intenzivna pojava i kraj njenog odvijanja.

Početak kretanja sokova (suzenje) se registruje kada na preseku zrelog lastara ističe sok. Kad se zmljište zagreje na 6-8^oC koren obnavlja svoju aktivnost, raste i grana se i vodu i mineralne materije šalje u nadzemni deo čokota. Pošto u to vreme nema zelenih lastara, listova i cvasti, sokovi ističu iz presečenih lastara u vidu kapi suza, pa se ova pojava još naziva i plakanje loze. Sok koji se izdvaja iz čokota je slabo kisele reakcije, bistar, sadrzi oko 2% suve materije. Kada novi lastari i listovi počnu da usvajaju vodu suzenje prestaje.

Fenofaza porasta lastara i cvasti se odvija od kretanja okaca do početka cvetanja. Počinje bubrenjem okaca i prorastanjem novih lastara iz pupoljaka zimskih okaca, kao i iz spavajućih pupoljaka na starijem delu stabla. Da bi se obvilo otvaranje okaca i lastarenje potrebno je da nekoliko dana uzastopno deluje temperatura od 10^oC. Ukoliko u ovoj fazi dođe do zahlađenja, razvoja bolesti i štetočina, cvasti se mogu transformisati u rašljike čime se smanjuje prinos grožđa.

Početak cvetanja se registruje kada se otvore cvetni pupoljci tj.opadanjem cvetnih kapica na 3-5% cvetova. Kod nas se ova fenofaza odvija krajem maja i u prvoj polovini juna. Cvetanje se ne odvija kod svih vrsti i sorti istovremeno. Sorte V.Vinifera po vremenu cvetanja su svrstane u tri grupe:

1. Sorte sa ranim početkom cvetanja: Smederevka, Game crni, Burgundac crni, kraljica vinograda, Čapski biser…
2. Sorte sa srednjim početkom cvetanja: Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg…
3. Sorte sa poznim početkom cvetanja: Muskat italija, Kardinal, Afuz-ali, Drenkova, Ružica…

Cvetanje se odvija sledećim tokom: prvih nekoliko dana cvetanja zbaci se do 20% cvetnih kapica, zatim u narednih 2-3 dana zbaci se do 60% cvetnih kapica, a preostali deo cvetnih kapica se zbaci u narednih 5-6dana.

Fenofaza razvoja zelenih bobica traje od zametanja bobica do početka sazrevanja, pojave šarka. Kod nas se ova fenofaza odvija početkom maja pa do polovine juna mesca. U ovoj fazi se usporava porast lastara, a lišće dostiže svoj pun razvoj. Za početak šarka se uzima datum kada se na prvim bobicama uoče prve promene, kod sorti sa plavom i crnom bojom pokožice dođe do pojave te boje, dok bele sorte dobijaju bledo zelenu ili bledo žutu boju.

Sledeća fenofaza počinje od šarka grožđa i traje do potpunog sazrevanja grožđa. Ovde se sa promenom boje menja i anatomska građa i hemijski sastav bobica. Razlikuju se sledeći stepeni zrelosti grožđa:

1. Fiziološka zrelost – Označava stanje kada semenka dobije karakterističnu mrku boju i sposobna je da reprodukuje novu biljku
2. Tehnološka zrelost – je namenska, tada je grožđe najpogodnije za određene vidove prerade
3. Puna zrelost – Označava stanje zrelosti kada u bobici prestaje priliv novih količina šećera i organskih materija

Ukoliko se grožđe ne obere dolazi do gubljenja vode iz bobica, povećava se koncentracija šećera, a kiselina se i dalje smanjuje. Ovo stanje grožđa se naziva prezrelost – suvarak.

Poslednja faza u u godišnjem ciklusu je sazrevanje lastara i opadanje lišća. Odvija se od pune zrelosti do opadanja lišća. Karakteriše se sazrevanjem lastara, nagomilavanjem rezervnih hranljivih materija u lastarima i pripremom čokota za prezimljavanje.

Period zimskog mirovanja

Ovaj period traje od opadanja lišća u jesen do kretanja sokova u proleće naredne godine. Nastaje kao posledica niskih temperatura tokom jeseni i zime. U periodu mirovanja vinove loze razlikuju se fiziološko ili organsko mirovanje pojedinih organa i tkiva vinove loze i ekološko, prinudno mirovanje čokota u celini. Smatra se da je organsko mirovanje uslovljeno unutrašnjim faktorima u biljci i da je genetski stečeno, dok je prinudno mirovanje uslovljeno nepovoljnim niskim temperaturama koje vladaju u tom delu godine. Ova faza traje od 150-170 dana u našim uslovima.

 

Preuzeto sa: zeneivino.com